Autor: Šemso Agović
Nemojte se ljutit, da vas nešto pitam: je li moguće javno govoriti o Gorskom vijencu i istovremeno sačuvati svoju čast?
Sad se nemojte mučiti tražeći odgovor, odgovorit ću sam: naravno da jeste. Potrebno je samo da zaobiđete floskule tipa – istraga poturica se nije desila, Gorski vijenac je spjevan u specifičnim istorijskim uslovima, treba ga samo pravilno tumačiti (Andrej Nikolaidis), treba ga nanovo iščitavati (dr. Kilibarda)… Ali ako se u govoru spotaknete o bilo koju navedenu prepreku, e, onda je vaša čast poprilično ugrožena.
Ovdje imamo slučaj gdje dr. Živko Andrijašević elokventno, nadugo i naširoko – i argumentovano, naravno –, dokazuje da istrage poturica opjevane u Gorskom vijencu u stvarnosti nije bilo. Njegoš je pak dokon to izmislio.
Čovjeku treba vjerovati: pjesnici i jesu čudan svijet – u nedostatku dobrih motiva laćaju se bilo kakvih, najradije ekstravagantnih, pa neka bude što biti ne može. U doba dokolice sjednu pod šljivu, pa pusti mašti da slobodno luta, e da bi se što spjevalo.
Na pitanje voditelja emisije dr. Novaka Adžića (prije snimanja) zašto nije došao i akademik Šerbo, koji je bio uredno pozvan, dr. Andrijašević je izjavio da je akademik Šerbo na ljetovanju u Ulcinju, zato nije mogao doći. Preče mu je bućkanje u plavom Jadranu nego pametovanje po televizijama. A da je došao – dodao je dr. Andrijašević –, on bi u svom stilu objasnio čitavu stvar.
Na novo pitanje voditelja dr. Adžića kako bi akademik Šerbo govorio, dr. Andrijašević je nastavio: akademik Šerbo bi rekao da Gorski vijenac nije istorijski dokumenat ili udžbenik, i da je bespredmetno ugonetati jesu li događaji tamo opjevani stvarni ili pjesnička fikcija. I kad bi ga pitali šta je po strukturi Gorski vijenac, on bi rekao da je to antitragedija, po uzoru na starogrčke tragedije. I zašto sad antitragedija, akademik Šerbo bi objasnio da se klasične tragedije završavaju pokoljima i ubistvima zbog kojih čitaoci i gledaoci plaču, a u antitragediji slave i smiju se. Tako je moguće tragediju doživjeti kao komediju.
U slučaju da se zbog pokolja muslimanske zajednice na Cetinju nekom plače – bujrum, rekao bi akademik Šerbo –, plač nije zabranjen, mi smo slobodna nacija.
Pa, u čemu je problem?, zanimalo je dr. Adžića.
Akademik Šerbo misli – nastavio je dr. Andrijašević, da je sramota s takvim Gorskim vijencem ući u Evropu, iako Evropa od nas ne zahtijeva da se prije ulaska izujemo, odnosno da Gorski vijenac ostavimo kod kuće. Evropa jeste kultura, sređena književnost, bratstvo i jedinstvo, u knjigama nema šovinizma … unesemo li im Gorski vijenac, to će se preko noći promijeniti. Evropa više neće biti ono što je bila.
I šta akademik Šerbo predlaže? – zabrinuto je upitao dr. Adžić
Akademik Šerbo vidi jedini način da opštu nacionalnu bruku izbjegnemo: da navrat-nanos redigujemo našu slavnu knjigu!
Da ga redigujemo – Gorski vijenac? – začudio se dr. Adžić.
Tako akademik Šerbo misli – nastavio je dr. Andrijašević smirenim tonom. Da, da, akademik Šerbo je čvrst u svom ubjeđenju.
Kakvo omrčeno redigovanje! – užasnuo se dr. Adžić.
E, pa takvo, opet je smirenim tonom odgovorio dr. Andrijašević. Akademik Šerbo predlaže da prije ulaska u Evropu iz Gorskog vijenca uklonimo mržnju prema islamu, vrijeđanje proroka Muhameda, huškanje na genocid, slavljenje genocida, mržnju prema ženama …
A, što mržnju prema ženama, čoče? – začudio se dr. Adžić.
Takav ti je akademik Šerbo – sasvim smirenim tonom odgovorio je dr. Andrijašević. Što na um, to na drum. Nema trte-mrte.
A što bi nam ostalo od Vijenca da sve to maknemo, pobogu brate? – pomalo panično je upitao dr. Adžić.
Akademik Šerbo se o tome nije htio izjasniti – rekao je dr. Andrijašević.
Čoče, budi među nama rečeno – bolje je što se akademik Šerbo praćaka po moru, nego da se tu šerebari! A što bi mi sa njim ođe, ko bi ga slušao kako protiv države i naše demokratije tuče kao maksim po diviziji …
rekao je iza kamera dr. Adžić i duboko odahnuo.
B-Net
