Jedan mi je čovjek ispričao sljedeće: “U gluho doba noći telefonirali su mi iz bolnice tražeći da odmah dođem. Rekli su mi da je moj brat imao tešku saobraćajnu nesreću i da se nalazi u veoma kritičnom stanju…
Odmah sam pošao onamo, nisam nimalo oklijevao. Zatekao sam svog brata, koji nije klanjao ni postio, na krevetu; bilo je očito da je na samrti. Gledao me neko vrijeme, a zatim je zatražio Mushaf, koji sam držao u prednjem džepu galabije. Obradovao sam se: moj brat, koji je živio poročnim životom, koji se odavao grijesima, traži od mene Mushaf! Ovo je radosna vijest… Uzeo je Mushaf i prinio ga ustima, pa sam pomislio da će ga poljubiti. Znaš li šta je učinio? Pljunuo je na Mushaf i plačući vikao: ‘Ja sam nevjernik!’ Zatim je ispustio dušu.” (Šejh Fajiz es-Sehli)
Preuzeto sa FB profila hfz. Abdurrahmana Kuduzovića
_____________________________
Kako živiš, tako ćeš i umrijeti
Amir ibn Abdullah ibn Zubejr dok je ispuštao dušu na smrtnoj posteljini, a njegova porodica uplakana oko njeg, boreći se sa smrću čuo je ezan za akšam-namaz, a duša mu skoro u grlu. Iako mu se smrtni hropac povećao, čuvši ezan, rekao je onima oko sebe: “Vodite me!” Upitaše: “Kuda?” “U džamiju!”, reče. “Zar u ovakvom stanju?!” Reče: “Subhanallah! Čujem mujezina da zove na namaz, a da se ne odazovem! Uzmite me za ruku.” Odnijeli su ga u džamiju, klanjao je jedan rekat za imamom i umro na sedždi.
* * *
Blagoslovljeni šejh Abdul Hamid Kišk, Allah neka mu se smiluje, umro je u petak, u danu kojeg je volio svim srcem. Okupao se šejh prije džume-namaza, obukao bijelu odjeću, namirisao se i klanjao dva rekata neobaveznog namaza. Sa ruku'a drugoga rekata je pao. Njegova porodica i djeca su mu žurno priskočili u pomoć, da bi našli da mu je duša već otišla u okrilje Allahove milosti.
______
Plemenita braćo i sestre: „Kako ko živi, tako će i umrijeti, a kako umre, tako će biti i proživljen.“ Pa, trudimo se da živimo u pokornosti Allahu, dželle šanuhu, da bismo umrli što ljepše i da bismo na najljepši način bili proživljeni.
NUM
